4 veštine preživljavanja u prirodi koje možeš da uvežbaš u svom dvorištu

Pripremi se za boravak u divljini tako što ćeš osnovne veštine snalaženja u prirodi uvežbavati kod kuće.

Boravak u prirodi donosi nepredvidive situacije, bez obzira na godišnje doba i iskustvo koje imaš. Zato je korisno da osnovne veštine snalaženja u prirodi savladaš unapred, dok si kod kuće i imaš vremena da vežbaš bez pritiska. Od paljenja vatre do drugih praktičnih tehnika, nekoliko jednostavnih vežbi može da ti pomogne da se bolje pripremiš za sledeći izlet. Na kraju krajeva, ne krećeš na planinarenje, a da prethodno ne razgaziš planinarske cipele. Zašto bi onda otišao u prirodu, a da prethodno nisi isprobao svoju opremu za preživljavanje?

Nije pravi trenutak da učiš kako da napraviš sklonište, koristiš kompas ili zapališ vatru kada te oluja zatekne kilometrima daleko od civilizacije. Bilo da planiraš noćenje u prirodi sa nekoliko prijatelja ili mesečnu pešačku turu Apalačkom stazom, veštine koje ti mogu pomoći da se snađeš u divljini treba da usvojiš i uvežbaš pre polaska. Zato smo izdvojili neke od najvažnijih veština preživljavanja koje možeš da vežbaš u sopstvenom dvorištu. Počni od osnova, postepeno nadograđuj svoje znanje i uskoro ćeš se mnogo sigurnije snalaziti u prirodi. Imaj na umu da su saveti u ovom tekstu namenjeni sticanju osnovnih veština. Ako planiraš odlazak u udaljene predele, van uređenih staza i kampova, ove savete obavezno dopuni stručnom obukom za preživljavanje u prirodi.

1. Kako zapaliti vatru pomoću štapića

Znati kako da zapališ vatru jedna je od najvažnijih veština preživljavanja u prirodi. Ako se nađeš u vanrednoj situaciji bez šibica ili upaljača, sposobnost da je zapališ bez njih može biti od presudnog značaja. Kako se to radi?

Za početak, važno je da razumeš osnove paljenja vatre. Za uspešno loženje potrebna su tri osnovna elementa:

• Sitno granje za potpalu: To su mali komadi drveta i tanke grančice koje služe kao gorivo za početni plamen. Potraži grančice koje lako pucaju kada ih prelomiš, jer dobro gore. Uvek biraj što suvlje drvo.
• Materijal za potpalu početnog žara: Reč je o lako zapaljivim materijalima koji pomažu da se plamen razvije i zahvati sitno granje. To mogu biti borove iglice, suva trava, lišće, maslačak i sitni komadići drveta. U nuždi se mogu upotrebiti i vata, omoti od žvakaćih guma, opiljci gume, čelična vuna ili čak čips od krompira.
• Drva za loženje: Veći komadi drveta održavaju vatru nakon što se plamen razvije. U dvorištu možeš potražiti odgovarajuće komade drveta ili ih unapred nabaviti za vežbu.

Da bi zapalio vatru bez šibica ili upaljača, biće ti potrebna još dva predmeta:

• Štapić srednje debljine: Najbolje je da bude od tvrdog drveta, poput hrasta, breze, javora ili hikorija, ili od suve, čvrste stabljike biljke. Jedan kraj treba da obrusiš i zaobliš kako bi bio gladak. U tehnikama preživljavanja ovaj štapić naziva se vreteno ili drill.
• Suva, ravna drvena daščica: Treba da bude pravougaonog oblika, dimenzija približno 15 × 30 cm, napravljena od mekšeg drveta, poput bora, kedra, topole, bukve, duglazije ili topolike pamučarke. Naziva se ognjišna daščica (fireboard ili hearth board).

Pre nego što počneš, pripremi sav materijal za vatru, štapić i daščicu kako bi ti sve bilo nadohvat ruke.

Paljenje vatre tehnikom ručnog vretena

1. Pripremi materijal za vatru. Od većih komada drveta napravi konstrukciju u obliku šatora, a u sredinu postavi sitno granje i na vrh materijal za potpalu početnog plamena.
2. Postavi daščicu pored pripremljene konstrukcije. Na njoj ćeš trenjem štapića stvarati toplotu i žar.
3. Napravi mali urez u obliku slova V na sredini daščice. On će omogućiti da se sitne čestice drveta i žar sakupljaju na jednom mestu.
4. Postavi štapić u urez i brzo ga okreći između dlanova. Trenje stvara toplotu koja je potrebna za nastanak žara. Održavaj ravnomeran pritisak i ritam. Može biti potrebno i 10 do 15 minuta neprekidnog rada.
5. Kada primetiš dim, dodaj suv materijal za potpalu. Pažljivo ga postavi uz mesto na kom se stvara žar kako bi se formirao žar koji može da se razgori.
6. Kada se pojavi žar, pažljivo ga prenesi na pripremljenu gomilu sitnog granja. Lagano duvaj kako bi se žar razbuktao i pretvorio u plamen.

Imaj na umu da paljenje vatre trenjem može biti teško i dugotrajno. Čak i iskusni ljubitelji veština preživljavanja često imaju poteškoća da na ovaj način dobiju plamen. U vlažnim predelima ili tamo gde je dostupno samo mekše drvo, to može biti gotovo nemoguće. Zato je važno da budeš strpljiv i da ovu tehniku uvežbaš unapred, dok imaš dovoljno vremena i odgovarajuće uslove, umesto da prvi put pokušavaš kada ti vatra zaista bude potrebna.

Važna napomena: Vežbaj isključivo na mestu gde je paljenje vatre dozvoljeno, uz odgovarajuće mere zaštite od požara i vodu ili drugo sredstvo za gašenje u neposrednoj blizini. Ne pokušavaj ovu tehniku tokom suše, jakog vetra ili u uslovima povećanog rizika od šumskih požara.

2. Kako pronaći vodu u prirodi

Koliko dugo čovek može da preživi bez vode? Najviše oko tri dana, zbog čega je poznavanje načina pronalaženja vode u prirodi jedna od ključnih veština za preživljavanje. Međutim, nije dovoljno samo pronaći vodu — potrebno je i prikupiti je i učiniti bezbednom za piće. Prilikom pronalaženja i prikupljanja vode, najpre potraži dostupne prirodne izvore, poput reka, jezera, potoka i izvora. Prikupi potrebnu količinu u odgovarajuću posudu, a zatim vodu prokuvaj kako bi bila bezbednija za piće. Za prečišćavanje se mogu koristiti i tablete na bazi joda ili namenski prečišćivači vode.

Ako u blizini nema prirodnih izvora vode, pokušaj da prikupiš kišnicu ili jutarnju rosu. Za prikupljanje kišnice možeš da upotrebiš ceradu: okači je tako da se u sredini formira udubljenje u koje će se slivati voda. Ako se nalaziš u blizini livade sa visokom travom, veži majicu ili maramu oko noge i prošetaj kroz travu kako bi se tkanina navlažila. Zatim je iscedi u posudu.

Vodu je moguće prikupiti i transpiracijom biljaka, odnosno isparavanjem vode iz njihovih listova. Oko grupe listova na grani ili žbunu postavi plastičnu kesu. U nju stavi mali kamenčić kako bi se kesa povila i voda slivala na dno. Kada se prikupi dovoljna količina vode, pažljivo skini kesu i prespi vodu u teglu ili drugu posudu. Ovu metodu nikada nemoj primenjivati na otrovnim biljkama.

Sve navedene metode možeš da isprobaš u dvorištu, obližnjem parku ili na livadi. Kada savladaš osnovne tehnike prikupljanja vode, bićeš korak bliže tome da se uspešno snađeš u prirodi.

3. Prva pomoć u prirodi

Poznavanje osnova prve pomoći jedna je od najvažnijih veština za bezbedan boravak u prirodi. Možeš samostalno da sastaviš komplet prve pomoći ili da kupiš već pripremljen. U njega bi trebalo da uključiš osnovne potrepštine, kao što su:

• Flasteri
• Sterilna gaza
• Antibiotici, prema savetu zdravstvenog radnika
• Aspirin
• Ibuprofen
• Antihistaminici, poput difenhidramina
• Lekovi protiv dijareje
• Krema za zaštitu od sunca
• Balzam za usne sa zaštitnim faktorom
• Alkoholne maramice
• Moleskin traka za zaštitu kože od trenja i žuljeva
• Gel jastučići za zaštitu od žuljeva
• Tablete za prečišćavanje vode na bazi joda
• Mešavina elektrolita
• Pinceta
• Makaze
• Rukavice bez lateksa
• Zaštitne maske
• Višenamenski alat
• Jaka lepljiva traka
• Termoizolaciona folija za hitne slučajeve

Kada pripremiš komplet, vežbaj osnovne postupke prve pomoći u dvorištu, zajedno sa prijateljem. Naizmenično glumite povređenu osobu i osobu koja joj pruža pomoć, simulirajući različite vrste povreda.

Kada si ti na redu da pružiš pomoć, najpre proceni situaciju i utvrdi šta se dogodilo. Brzo proveri da li postoje povrede koje neposredno ugrožavaju život i razgovaraj sa povređenom osobom kako bi saznao kako se oseća i šta se dogodilo. Vežbaj previjanje rana, imobilizaciju povređenih udova i pravilno postavljanje udlaga. Kada savladaš osnove, razmisli o pohađanju kursa prve pomoći kako bi dodatno unapredio svoje znanje i veštine.

Navedene informacije ne predstavljaju sveobuhvatno uputstvo za pružanje prve pomoći u prirodi. Pre nego što se upustiš u pružanje prve pomoći u udaljenim predelima, preporučuje se da završiš odgovarajuću stručnu obuku.

4. Kako napraviti sklonište

Pored toga što je važno da znaš kako pravilno slojevito da se obučeš i kako da ostaneš ugrejan po hladnom vremenu, umeće pravljenja skloništa jedna je od ključnih veština za boravak u prirodi. Sklonište će ti pomoći da ostaneš na toplom i suvom, da se odmoriš i zaštitiš od vremenskih nepogoda. Najpre pažljivo pregledaj teren i pronađi ravno, zaklonjeno mesto. Proveri da li postoji opasnost od poplave, a zatim pogledaj iznad sebe i uveri se da u blizini nema suvih stabala ili grana koje bi mogle da padnu usled vetra. Zatim izoluj tlo pomoću suvog lišća, grančica i borovih iglica kako tvoje telo ne bi bilo u neposrednom dodiru sa hladnom zemljom. Kada napraviš osnovu, možeš da izgradiš sklonište u obliku slova A, koristeći grane i oblice koje se spajaju na vrhu. Takva konstrukcija omogućava da kiša ili sneg skliznu niz kose strane.

Kada postaviš konstrukciju, prekrij spoljašnju stranu granama, borovim iglicama i drugim biljnim materijalom. Tako ćeš obezbediti dodatnu izolaciju i bolju zaštitu od vremenskih uslova. Što je sloj materijala deblji, to će sklonište bolje zadržavati toplotu i štititi te od hladnoće i vlage.

Kada savladaš osnove, isprobaj različite načine gradnje i vrste skloništa sve dok ne stekneš dovoljno sigurnosti da možeš da napraviš ono koje odgovara uslovima na terenu. Kada usavršiš ove veštine preživljavanja, bićeš mnogo spremniji da se snađeš u prirodi.

Pogledaj i naš vodič sa praktičnim savetima za kampovanje. Možda ti ovi trikovi neće spasiti život, ali će ti sigurno uštedeti vreme i trud.