Trail trčanje ili trčanje po asfaltu: šta je bolji izbor? (Mali nagoveštaj: trail trčanje)

Svaki trail trkač to već zna, a svaki trkač na asfaltu negde duboko u sebi verovatno to naslućuje: kada treba izabrati jedno ili drugo, trail trčanje je bolji izbor. Naravno, to ne znači da trčanje po asfaltu nema svoje prednosti. Na asfaltu ćeš, recimo, brže preći zadatu kilometražu, a i lakše ćeš savladati prve trkačke korake. Jednostavnije je i u gradskim uslovima, a ne moraš stalno da paziš na podlogu i svaki sledeći korak – ukratko, tehnički je manje zahtevno.

 

Ipak, svako ko je makar jednom zastao na planinskoj stazi i uživao u pogledu sa vrha zna koliko je teško nadmašiti trčanje u prirodi.

„Malo šta može da se meri s pogledom koji se pruža sa vrha nakon dugog uspona preko kamenja i korenja“, kaže Joe McConaughy, Columbia Montrail sportista. „Kada sam okružen rekama, drvećem ili kaktusima, osećam se povezanije s prirodom i svojim mislima. To je istovremeno duhovni predah i fizički zahtevan izazov. Planine i zahtevne podloge pripremaju moje telo, um i mišiće za sledeću veliku avanturu.“

 

Bilo da tek ulaziš u svet trčanja i pokušavaš da pronađeš svoj ritam ili već imaš mnogo kilometara na asfaltu i razmišljaš o promeni, evo nekoliko razloga zbog kojih vredi pružiti šansu trail trčanju. Imaj samo na umu da će ti za prelazak na staze biti potrebna i odgovarajuća oprema, uključujući trail patike za trčanje. One će ti pomoći da ti bude udobno, da lakše podneseš toplotu i smanjiš rizik od povreda.

1. Pogledi koji se pamte

Prvi razlog je sasvim očigledan. Trčanje pored netaknutih alpskih jezera ili ispod visokih šumskih krošnji uglavnom je mnogo privlačnije od neumornog udaranja stopalima o beton u gradskoj vrevi. Neki trail trkači posebno uživaju u prizorima, zvucima i mirisima prirode tokom trčanja po kiši.

Stručnjak za trčanje iz Columbia Sportsweara objašnjava: „U većini slučajeva, pogledi koji te čekaju na trail stazama daleko su impresivniji od onih tokom trčanja po asfaltu. Volim da pronađem staze koje vode do vrhova s kojih se pruža pogled na okolne planine, pa čak i iznad granice šumske vegetacije – prizore koje je na asfaltu gotovo nemoguće doživeti“.

2. Trening bez nepotrebnih prekida

Malo šta može tako brzo da pokvari onaj sjajan osećaj nakon dobrog trčanja kao čekanje na semaforu na svakih nekoliko minuta. Za razliku od gradskih ruta, na kojima se smenjuju ubrzavanja, zaustavljanja i čekanje na zeleno svetlo, staze u prirodi, pa čak i veći gradski parkovi, pružaju priliku da treniraš bez prekida i potpuno se usredsrediš na trčanje.

Naravno, možda ćeš naići na neku životinju koja će ti ukrasti pažnju. Ko bi odoleo da zastane i propusti nekoliko pataka koje lagano prelaze stazu? Ipak, u najvećem broju slučajeva, jedini razlog da usporiš ili zastaneš biće da uživaš u lepoti prirode oko sebe.

3. Manje opterećenje za kosti

Još jedna velika prednost trail trčanja jeste to što ono obično manje opterećuje telo nego trčanje po asfaltu. Mekša podloga ublažava udarce pri svakom koraku, pa kosti i zglobovi mogu biti izloženi manjem opterećenju. „Ponavljani, snažni udarci o asfalt povećavaju rizik od stres-fraktura u poređenju s trčanjem po mekšim stazama“, objašnjava McConaughy. „Svojim sportistima koji imaju istoriju povreda često preporučujem trail trčanje“.

Dodatna prednost? Mekša podloga može ti pomoći da sačuvaš više svežine i budeš spremniji za sledeći trening već narednog dana.

4. Unapređuje tehniku trčanja

Za razliku od betonskih i asfaltnih podloga, staze u prirodi donose raznovrsniji teren koji zahteva veću koncentraciju tokom trčanja. Upravo ta potreba da pažljivo pratiš podlogu i prilagođavaš joj korak vremenom može da doprinese boljoj tehnici trčanja. Uz to, trail staze često podrazumevaju strmije uspone i spustove, što dodatno utiče na način kretanja.

Kako objašnjava McConaughy: „Ako ne obraćaš pažnju na stazu ispred sebe, lako možeš da se sapleteš i padneš. Trkači u prirodi spontano prilagođavaju tehniku tako što se oslanjaju na srednji deo stopala pri doskoku i ubrzavaju ritam koraka. To su dva važna elementa za unapređenje tehnike trčanja“.

 

5. Bolja ravnoteža i veća otpornost tela

Trčanje po zemlji i šumskim stazama ne doprinosi samo zdravlju kostiju. Korenje, kamenje, krivine i neravna podloga predstavljaju prirodan izazov za telo, podstičući razvoj agilnosti i ravnoteže. Osim toga, raznovrstan teren aktivira i vezivna tkiva koja imaju važnu ulogu u stabilnosti i pokretljivosti.

„Tetive i ligamenti, koji su često među glavnim uzročnicima povreda usled preopterećenja kod trkača, više se aktiviraju na raznovrsnom terenu karakterističnom za trail trčanje“, objašnjava Scott. „Vremenom, redovno trčanje po stazama u prirodi može da doprinese manjem riziku od povreda i otpornijem telu“.

6. Pozitivan uticaj na mentalno zdravlje

Nije teško razumeti zašto trčanje kroz zelene šumske predele može da prija više od prolaska kroz prometne gradske ulice, uz izduvne gasove i neprestanu buku saobraćaja. Boravak u prirodi pruža priliku da se udaljiš od svakodnevne užurbanosti, usporiš misli i posvetiš trenutku u kom se nalaziš.

Prema rečima McConaughyja, brojne studije potvrđuju pozitivan uticaj boravka u zelenim prostorima i prirodi na mentalno zdravlje i smanjenje anksioznosti. Trail trčanje tako postaje mnogo više od fizičke aktivnosti: ono je prilika da se povežeš s prirodom, oslobodiš nakupljenog stresa i vratiš svakodnevnim obavezama sa više energije.

7. Zajednica koja pruža podršku

Iako svako ima svoje razloge zbog kojih voli trail trčanje, mnogi trkači će se složiti da je upravo zajednica jedan od njegovih najvećih aduta. Brojne organizacije posvećene ovom sportu okupljaju ljude sličnih interesovanja, podstiču druženje i pomažu da trail trčanje postane dostupnije svima, bez obzira na iskustvo. „Trail zajednica je posebna – ljudi su uglavnom otvoreni, srdačni, pomalo otkačeni i neobični, ali pre svega zabavni i spremni da prihvate druge“, kaže Scott.

 

Na stazi nije važno samo koliko brzo trčiš ili koliko kilometara prelaziš. Važni su i iskustva koja deliš s drugima, podrška koju pružate jedni drugima i osećaj da si deo zajednice u kojoj svako može da pronađe svoje mesto.