Šta je thru-hiking?

Saznaj više o thru-hikingu i o čemu treba da razmisliš pre nego što kreneš na dugu planinarsku rutu.

Dugotrajno pešačenje stazom ima posebnu čar. Ovakve višednevne avanture vode te kroz nacionalne parkove, različite oblasti, savezne države, pa čak i čitave zemlje, sve do odredišta koje može biti stotinama ili hiljadama kilometara udaljeno od mesta na kom si krenuo. Ovakva putovanja podsećaju na istorijske pokrete stočara na američkom Zapadu, koji su sa stadima kretali iz Teksasa i stizali do gradova poput Vičite ili Abilina. Slično je bilo i sa Oregonskom stazom, kojom su se pioniri iz Misurija i Nebraske upućivali ka zapadu. Još ranije, starosedelački narodi koristili su duge staze, poput trgovačke rute naroda Pajute, koja prati planinski lanac Sijera Nevada i danas se delom poklapa sa stazom Džona Muira. Istina, na nekim od tih starih ruta ljudi su koristili mazge i konje, ali ideja je bila ista: stići od tačke A do tačke B kroz prostrane predele, noseći sve što je potrebno i zaustavljajući se u selima ili manjim mestima duž staze kako bi dopunili zalihe.

Svaki dan na ovakvom putovanju donosi nove predele i nova iskustva, a veče priliku za jednostavan obrok, možda logorsku vatru i osećaj da se u velikoj meri oslanjaš na sopstvene veštine i opremu. Naravno, tu su i izazovi poput snalaženja na terenu, umora, vremenskih uslova i zahtevnih staza, ali i oni su deo višednevne avanture. Bilo da sanjaš o tome da pređeš čitavu Apalačku stazu (AT), Pacifičku grebensku stazu (PCT), stazu Kontinentalne razvodnice (CDT) ili neku od stotina poznatih dugih pešačkih ruta širom sveta, evo šta treba da znaš.

Šta zapravo znači thru-hiking?

Vilijam Emerson, dvadeseti po redu planinar koji je uspešno završio čuvenu Triple Crown trostruku krunu dugih pešačkih ruta, Apalačku stazu, Pacifičku grebensku stazu i stazu Kontinentalne razvodnice, objašnjava da svako ima svoju definiciju ovog pojma. Ipak, u najužem smislu, thru-hiking podrazumeva pešačenje čitavom dužinom duge staze, od početka do kraja, u okviru jednog neprekidnog putovanja ili jedne planinarske sezone. To podrazumeva noćenje u prirodi i nošenje sopstvene opreme, kako bi se putovalo samostalno, bez stalne spoljne podrške, bilo pojedinačno ili u manjoj grupi. Ne postoji tačno određena dužina koju staza mora da ima da bi se svrstala u ovu kategoriju, ali uglavnom se podrazumeva da se pređe cela ruta, od početka do kraja. Na veoma dugim stazama moguće je usput dopuniti zalihe.

Koje su najpoznatije duge pešačke staze?

U Sjedinjenim Američkim Državama, Apalačka staza, Pacifička grebenska staza i staza Kontinentalne razvodnice poznate su kao tri najznačajnije rute za thru-hiking. Slične staze postoje u mnogim zemljama. One podstiču odgovoran turizam i donose podršku manjim mestima duž rute, a istovremeno doprinose očuvanju istorijskih pešačkih puteva.

Dobar način da se upoznaš sa ovim vidom avanture jeste da počneš od duge staze na kojoj ne moraš u potpunosti da se oslanjaš na sopstvene zalihe i opremu. Primeri su Alta ruta kroz Alpe (Haute Route), Jordanska staza u Jordanu i visoka ruta kroz Pirineje u Španiji (Pyrenean Haute Route). Ove rute nude prelepe predele, a duž njih se nalaze planinarski domovi i smeštaj kod lokalnih domaćina, gde možeš da se odmoriš, jedeš i dobiješ korisne informacije za nastavak puta.

Koja je razlika između thru-hikinga i višednevnog pešačenja sa rancem?

U suštini, thru-hiking je oblik višednevnog pešačenja sa rancem, odnosno backpackinga. Ovakva putovanja podrazumevaju više uzastopnih dana na stazi, uz samostalno nošenje opreme i nastojanje da se ruta pređe što efikasnije. Kod klasičnog pešačenja sa rancem obično ima više vremena za fotografisanje, pripremu obroka i istraživanje sporednih kanjona ili obala jezera.

Pošto su mnoge poznate rute veoma duge, a vremenski uslovi i godišnje doba značajno utiču na planiranje, thru-hiking više liči na ozbiljan poduhvat nego na opuštenu rekreativnu aktivnost. U njegovom najtradicionalnijem obliku, cilj je da se ponese što lakša oprema, da se provodi više sati dnevno na stazi i da se prelaze veće udaljenosti između mesta za noćenje nego tokom uobičajenih višednevnih pešačkih tura. Ipak, oba načina boravka u prirodi zahtevaju dobro snalaženje, pronalaženje i praćenje rute, kao i poštovanje principa odgovornog boravka u prirodi i ostavljanja minimalnog traga.

Koliko kilometara treba preći da bi se putovanje smatralo thru-hikingom?

Ne postoji strogo pravilo o minimalnoj dužini rute, ali se uglavnom smatra da ona treba da bude duža od maratona, odnosno 42,2 kilometra. Među poznatim rutama su staza Džona Muira, duga nešto više od 320 kilometara, i Transkanadska staza, koja se proteže na više od 27.000 kilometara i povezuje obale Tihog, Atlantskog i Arktičkog okeana. Pacifička grebenska, Apalačka staza i staza Kontinentalne razvodnice duge su između približno 3.200 i 4.800 kilometara.

„Ovakve pešačke avanture podrazumevaju mnogo više od jednodnevnog izleta“, kaže Emerson. „Za mene, ruta duga 16 kilometara od početka do kraja nije thru-hike. Rekao bih da je 160 i više kilometara neka donja granica. Ali ako ne pokušavaš da postaviš FKT, odnosno najbrže zabeleženo vreme prelaska rute, važnije je da odabereš izazov koji tebi odgovara nego da se vodiš tuđom definicijom“.

Koliko kilometara dnevno treba planirati?

Brzina kretanja zavisi od tvoje fizičke spremnosti, terena kojim se krećeš, težine ranca i vremenskih uslova. Prosečna brzina hodanja je oko 3,2 kilometra na sat, što znači da bi za osam sati pešačenja mogao da pređeš približno 26 kilometara pre nego što postaviš kamp. Ipak, na stvarnu pređenu udaljenost utiču brojni faktori.

Ako tek počinješ da planinariš i nisi navikao na veće uspone i spustove, cilj od oko 16 kilometara dnevno može biti dobar početak. Kako budeš sticao iskustvo i unapređivao kondiciju, dnevne deonice od 24 do 40 kilometara mogu postati ostvarive. Naravno, važno je da dobro poznaješ svoju opremu, unapred isplaniraš obroke i izabereš planinarske patike ili cipele koje ti odgovaraju i neće izazivati žuljeve. Bilo da dnevno prelaziš 16 ili 48 kilometara, posebnost ovakvog putovanja leži u tome što to radiš iz dana u dan.

Ako na stazi provodiš duže od nedelju dana, razmisli o danu za odmor, poznatom među planinarima kao zero day. To je dan kada uopšte ne prelaziš deonicu staze, već odlaziš do najbližeg mesta kako bi dopunio zalihe hrane i ostalih potrepština, a možda se i istuširao toplom vodom i prespavao u krevetu. Druga mogućnost je da unapred pošalješ sebi dodatnu hranu, odeću i druge potrepštine na pošte u mestima duž rute, poznatim kao trail towns.

Koliko traje thru-hike?

Ovakvo putovanje može da traje nekoliko dana, nedelja, meseci, pa čak i godina. Prema Emersonovim rečima, thru-hiking posebno dolazi do izražaja na rutama dužim od 1.600 kilometara, kao što su Apalačka staza (AT), Pacifička grebenska staza (PCT), staza Kontinentalne razvodnice (CDT), Pacifička severozapadna staza (PNT) i staza Te Araroa na Novom Zelandu. Ipak, postoje i brojne kraće rute, poput staze Arizone (AZT), staze Kolorada i staze Džona Muira, koje su kraće od 1.600 kilometara.

„Moguće je da je ono što je za jednu osobu višednevno pešačenje sa rancem, za drugu thru-hike“, kaže Emerson. „Ipak, postoje klasične rute koje zaista definišu ovaj pojam“. Na kraju, važno je da se vodiš pravilom koje planinari često ponavljaju: hike your own hike — izaberi svoj put i svoj tempo. Ne dozvoli da te nazivi i definicije odvrate od cilja koji si sebi postavio.